Zašto se menja boja očiju i kada se to dešava?

Iako mnogi veruju da je boja očiju nepromenljiva od rođenja, ona može da se menja tokom života.

Zašto se menja boju očiju? Ove promene mogu biti prirodne, poput onih koje se dešavaju kod beba, ali i uzrokovane različitim zdravstvenim ili spoljašnjim faktorima.

Pročitaje šta sve može da dovede do promene boje očiju kao i na koji način da adekvatno čuvate zdravlje oka.

Boja očiju: nasleđivanje od roditelja

Boju očiju određuje genetika, odnosno kombinacija gena koje nasleđujemo od svojih roditelja. Nekada se smatralo da jedan dominantan gen određuje boju očiju, ali danas znamo da na nju utiče više gena, tačnije tri.  

Dva gena su poznata i utiču na stvaranje zelene, smeđe i plave boje, dok ostale nijanse nastaju kombinovanjem.

Obojeni deo oka (iris) sadrži melanin, pigment prisutan u dužici oka, koji je odgovoran  za različite nijanse – od plave do tamno smeđe. Tako ljudi sa više melanina imaju tamnije oči, dok oni sa manje melanina imaju svetlije.

Boja očiju kod beba – kad se menja?

Mnogi roditelji primete da se boja očiju njihove bebe menja tokom prvih meseci života. Većina beba evropskog porekla rađa se sa plavim očima, ali to ne znači da će im takva boja ostati zauvek.

Razlog je što melanociti (ćelije koje proizvode melanin) u dužici nisu u potpunosti razvijeni pri rođenju.

Obično se boja očiju menja između 6. i 12. meseca, mada u nekim slučajevima ovaj proces može da traje i do treće ili četvrte godine života deteta. Ako beba ima svetlije oči, veća je verovatnoća da će se promeniti i moguće je da će one postati zelene, sive ili svetlosmeđe. Tamne oči obično su stabilnije i ne menjaju se mnogo.

Da li je moguće promeniti boju očiju?

Pored prirodnih promena, mnogi se pitaju da li je moguće promeniti boju očiju namerno. U savremenoj medicini postoje hirurške metode koje mogu trajno da promene boju očiju, poput laserskog uklanjanja melanina (koje može svetlije smeđe oči pretvoriti u plave) ili ugradnje veštačkog implanta u dužicu.

Međutim, ove procedure nose određene rizike i nisu uobičajene, a još su manje preporučene.

Bez hirurških zahvata, privremena promena boje očiju može da se postigne popularnom metodom, to jest korišćenjem kontaktnih sočiva u boji, specijalno dizajniranih za tu namenu.

Postoje i tvrdnje da određene promene u ishrani ili okruženju mogu da utiču na boju očiju, ali za to ne postoje naučni dokazi.

Promena boje očiju: odrasli ljudi i faktori promene

Iako se boja očiju obično stabilizuje u detinjstvu, neki ljudi primećuju da im se oči menjaju i u odraslom dobu. Ove promene su najčešće blage i postepene i mogu biti posledica različitih faktora, a neki od njih su:

• Starenje – s godinama može da dođe do blagog osvetljenja ili zatamnjivanja očiju, posebno kod ljudi sa svetlijim nijansama.
• Ekstremna ekspozicija svetlosti – produženo izlaganje suncu može da utiče na proizvodnju melanina i da dovede do promene nijanse očiju.
• Hormonske promene – trudnoća, pubertet ili menopauza usled delovanja hormona, mogu da izazovu promene u pigmentaciji očiju kod nekih osoba.

Promena boje očiju – simptomi za uzbunu

Ako se boja očiju promeni iznenada ili postane neujednačena, to može biti znak određenih zdravstvenih problema. Potencijalna medicinska stanja povezana sa promenom boje očiju su:

• Glaukom i lekovi za glaukom – pigmentni glaukom i određeni lekovi za glaukom mogu da učine smeđe oči znatno tamnijim.
• Heterohromija – stanje kod kojeg su oči različitih boja ili jedna dužica menja boju. Može biti urođena, ali i stečena usled povrede ili bolesti oka.
• Uveitis – upala uveje (srednjeg sloja oka) može izazvati crvenilo i promene boje dužice. Ako se ne leči, može dovesti do ozbiljnih problema sa vidom.
• Hornerov sindrom – neurološko oboljenje koje može prouzrokuje svetliju nijansu jednog oka.

Promena boje očiju – uzroci i spoljašnji faktori

Pored medicinskih stanja, boja očiju može se promeniti usled spoljašnjih faktora kao što su:

• Osvetljenje i refleksija – oči mogu da deluju drugačije u zavisnosti od vrste svetla, odeće ili šminke.
• Ishrana i zdravlje – iako ne postoje konkretni dokazi, neki veruju da određene namirnice poput spanaća ili meda mogu dugoročno da utiču na boju očiju.
• Emocije – jake emocije poput tuge, sreće ili besa mogu privremeno da učine oči tamnijim ili svetlijim.

Boja očiju je složen fenomen koji zavisi od genetike, ali može biti podložan promenama tokom života.

Ako dođe do nagle ili neuobičajene promene boje očiju, preporučuje se poseta oftalmologu kako biste nakon detaljnog pregleda isključili ozbiljnijije uzroke ili blagovremeno pristupili lečenju, ako za to ima potrebe.